Propisi za prodaju komisione robe na malo predvidjaju sledeća pravila.

Za komisionu robu u objektu morate da posedujete:

Ugovor (pojedinačni ili okvirni) sa svakim dobavljačem, dokumentacija o nabavci – obrazac KR, kao i popis robe počev od 01.01. tekuće godine. Zakon Republike Srbije takodje podrazumeva i obaveznu evidenciju isplaćene i vraćene robe – obrazac KR-1, dnevni izveštaj o prijemu robe na komisionu prodaju od komitenata za fizička lica – obrazac KRI, dnevni izveštaj isplaćene i vraćene robe komitentima – fizičkim licima – obrazac KRI-1 , knjiga evidencije prometa i usluga – obrazac KEPU, podaci o kupcu i roku rezervacije robe.

Knjigovodstvo – U slučaju da se u maloprodajnom objektu prodaje i trgovačka i komisiona roba, moraju se voditi dve posebne KEPU knjige, jedna za trgovačku, a druga za komisionu robu.

Uz komisionu robu u objektu ste obavezni da imate istaknutu maloprodajnu cenu sa upisanim rednim brojem iz KEPU .

Komisiona prodaja i PDV

Prema odredbama člana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost , predmet oporezivanja PDV su isporuka dobara i pružanje usluga koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.

Odredbom člana 4. ovog zakona propisano je, da se prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra i prenos dobara od strane vlasnika komisionaru i od strane komisionara primaocu, bilo da je reč o ugovoru izmedju pravnih lica ili sa fizičkim licima.

Po zakonu, smatra se da „promet dobara nastaje danom počinjanja slanja ili prevoza dobara primaocu ili trećem licu, po njegovom nalogu, ako dobra šalje ili prevozi isporučilac, primalac ili treće lice, po njihovom nalogu; preuzimanja dobara od strane primaoca u slučaju ugradnje ili montaže dobara od strane isporučioca ili, po njegovom nalogu, trećeg lica; prenosa prava raspolaganja na dobrima primaocu, ako se dobro isporučuje bez otpreme, odnosno prevoza; očitavanja stanja primljene vode, električne energije, gasa i toplotne energije koje vrši isporučilac, u cilju obračuna potrošnje; kada je dobro uneto u carinsko područje Republike“.

Poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od narednih radnji:promet dobara i usluga; naplata – ako je naknada ili deo naknade naplaćen pre prometa dobara i usluga.

U slučaju kada privredno društvo predaje dobra komisionaru na komisionu prodaju, a komisionar vrši promet tih dobara trećim licima, smatra se da su izvršena dva prometa .

PDV i komisiona prodaja u Srbiji

Lice čiji ukupan promet dobara i usluga, osim prometa opreme i objekata za vršenje delatnosti, u prethodnih 12 meseci nije veći od 4 miliona dinara, odnosno ako se proceni da u narednih godinu dana neće ostvariti promet veći od ove sume, ne obračunava se PDV za izvršen promet dobara i usluga.

Ako je u datom periodu ukupan promet veći od 4.000.000 dinara, obveznik je dužan da, najkasnije do isteka prvog roka za predaju periodične poreske prijave, podnese evidencionu prijavu nadležnom poreskom organu i obračunava se PDV po Zakonu. Isto pravilo važi i za privredno društvo i za komisionare i komintete.

Kada komitent ostvari iznos ukupnog prometa veći od 4.000.000 dinara i kada komisionar dostavi dokument o odjavi prodatih dobara komitentu na osnovu kojeg komitent dobija informaciju i o sopstvenom prometu koji je izvršio komisionaru, privredno društvo , odnosno komitent, stiče svojstvo obveznika PDV –a.

Definicija komisione prodaje

Šta je komisiona prodaja? To je zapravo prodaja zasnovana na ugovoru uslužne prirode. Ovaj privredni ugovor reguliše plasiranje i prodaju robe preko trećeg lica.

Na taj način, komisionar će u svoje ime a za račun svog komintenta, prodavati njegovu robu ili je kupovati u svoje ime.

Naziv ovog tipa saradnje potiče od latinske reči – commissio , što u prevodu znači – uraditi nešto za nekog drugog. Ovaj ugovor zaključuju dve strane – jedna je komisionar a druga je komintent.

Baza ovog ugovora je poverenje, mada se najčešće zaključuje u pisanom obliku zbog lakšeg dokazivanja i sigurnosti i zaštite. Ugovori mogu biti trajne prirode ili jednokratni.

Komisionar je dužan da preuzetu robu čuva, održava i da je skladišti. Ugovor o komisionu nastaje sa momentom prijema naloga a to je trenutak zaključenja ugovora. U slučaju da komisionar ne želi da prihvati taj nalog, obavezan je da što pre o tome obavesti nalogodavca. Ako se ne odbije odmah, ugovor će se smatrati zaključenim i važećim.

Višestruk je značaj ugovora o komisionu. Na osnovu takvih ugovora, omogućava se brži promet robom na tržištu i rašireniji plasman. Značajna je i ušteda u vremenu obrta robe i novca. U služni dobro i kvalitetno realizovanog ugovora o komisionu je renome komisionara na tržištu od čega će prvenstveno zavisiti prodaja odnosno put robe do kupaca.

Živimo u vremenu lažnog sjaja, lažnog truda i morala. Osuđeni smo da slušamo o tamo nekoj romantici koja je nekada bila popularna. Neki su to čuli, pa prepričavaju, a neki su imali toliko sreće da to i osete na svojoj koži, i da se hvale ostatku sveta. Da li da se zapitamo da li su u problemu oni, kao manjina, ili ostali, većina kojoj je vrhunac romantike držanje za ruku?

Šta to beše…?

Svi smo mi u nekoj žurbi, svi mi patimo od hroničnog nedostatka vremena i novca, i gubimo pojam o satima i minutima. Čini nam se kao da ne znamo gde nam je glava, gubimo je, dok s nogu pijemo jutarnju kafu, i govorimo partneru da nahrani psa i kupi hleb. Zaista, kako biti romantičan, kako zavoditi partnera koji je već zaveden? Svi to manje-više radimo, ponekad ili stalno, iako smo svesni svoje greške. Jednostavno, sve znamo, a ne možemo ubaciti partnera u svoj gusti raspored. I tako ide u nedogled, i onda kažemo “ah, ta ljubav, mladost-ludost…” Istina je zapravo da godine ne postoje, ni u kom smislu. Životno doba je nebitno, bračni staž ili zajedničke godine u vezi takođe. Bitno je stanje duha.

Kako…?

Kako se to radi? Kako biti ljubazan i pažljiv? Kako biti sladak na rečima, a iskren i razuman u glavi? Da li ta kombinacija postoji, makar na ovim prostorima? Kako odvojiti par minuta za par lepih reči, poneki gest i da li je uopšte to nepohodno?

Jeste. Svima je to preko potrebno, i može unaprediti život, neverovatno. Slušajući agresivne pesme, u kojima se dvoje pogledaju u klubu, i završavaju u krevetu, ne činimo dobro sebi, već samo tonemo sve dublje. Odrasli ljudi koliko-toliko znaju da ne postoji posebna draž u tome i da takvo ponašanje nema veze s ljubavlju, ali treba to objasniti današnjim klincima koji misle da je to kul. Oni su naša budućnost, a mi svoju budućnost trujemo, i guramo im pod nos nerealne, prazne priče o takozvanoj ljubavi. A zapravo, tu svega ima samo ne ljubavi.

Ljubav je…

Ljubav je rad. Ljubav je trud. Ljubav je umetnost, ali ona koja se ne kupuje na tržištu. To nije nešto što traje koliko i obično mleko. U fokusu ima samo dvoje. Ne troje, ne četvoro, ne desetoro, to je već nešto sasvim drugo. Svako danas koristi tu reč olako, svakodnevno, a malo njih je koristi ispravno i opravdano. Potrebno je prvo naučiti njeno značenje, otvoriti srce, i tek onda gledati kako se magija dešava pred našim očima.

Dakle, ljudi, volite se. Slušajte partnera, pratite šta priča. Ne osuđujte ga da je isti kao njegovi prethodnici, dok ga ne upoznate. Možda imate blago ispred nosa, ali ne želite to da vidite jer ste očajni, jer ste povređeni,jer su svi uvek bili loši, “jer je takvo vreme”. Kada to shvatite, onda se posvetite toj osobi maksimalno. Gradite ljubav i negujte je. Čak i da se ta priča jednog dana završi, bićete bogati, i imaćete jednu divnu priču koju ćete zauvek nositi sa sobom. Bolje da nas sve vodi pozitivna emocija, makar sećanje na lepe dane, nego ogorčenost, ljutnja i bes. Sa takvim stavom šanse da se nešto promeni su minimalne, a gorak osećaj redovan. Ljubav je u nama, ne čuvajmo je ljubomorno! Hajde da je oslobodimo!

Konizacija grlića materice je jedna od metoda lečenja malignih lezija dok su još u ranom stadijumu. Rak grlića materice je drugi po učestalosti karcinom kod žena. Predkancerozna stanja prethode ovoj bolesti i ako se otkriju na vreme, mogu se izlečiti u veoma visokom procentu.

Dijagnoza se postavlja već na rutinskom citološkom pregledu cervikalnog brisa i kolposkopijom. Kada postoji sumnja na mikroinvaziju , potrebno je uraditi konizaciju, da bi se dobila konačna patohistološka dijagnoza.

Lečenju pacijentkinja podrazumeva identifikaciju tumora koji ima male ili nema nikakve šanse za metastazu.

Kod nas se kao i u svetu sve više povećava broj uradjenih konizacija, što pokazuje dapreventiva uzima maha.

Šta je konizacija materice i kada se radi?

Konizacija grlića materice je zapravo operacija a samim tim i dijagnostički i terapijski proces koji podrazumeva hirurško, električno ili odsecanje laserom dubljeg isečka grlica materice u vidu konusa.

Osnova konusa tom prilikom je površina vrata materice koja je usmerena ka “dole” a širina cilkuralnog reza vodi se uz prethodne jodne probe ili kolposkopijom. Vrlo je važno da se sve sumnjive promene pronadju unutar baze konusa. Dubina i širina konusa zavisiće i od starosne dobi pacijentkinje, kao i prema reproduktivnoj anamnezi .

Kako se radi konizacija

Priprema za zahvat – Priprema pacijentkinje traži uzdržavanje od jela i pića u trajanju od najmanje 5 časova, zatim PAPA test, odredjivanje krvne grupe i Rh faktora ,biopsiju grlića, kolposkopiju, bakteriološki pregled vaginalnog i cervikalnog sekreta. Boravak pacijentkinje u ambulanti je oko 2 sata.

Prema pravilu, konus je obično plitak sa širokom bazom kod žena koje su mladje. Kod starijih žena konus u bazi može biti uži ali zato ide visoko u cervikalni kanal skoro do samog unutrasnjeg ušća grlića materice. Pored konizacije, nekada se vršila i frakcionirana kiretaza, dok je sada to pitanje izbora a obično se vrši kod peri- i postmenopauzalnih pacijentkinja.

Dobijeni konus se dalje u fiksira, obradjuje i ispituje u minimum 14 faza uz endocervikalni rez. Veoma je bitno da se utvrdi da li tretirana promena zahvata ili ne zahvata rubove konusa. Ako su ivice konusa čiste, konizacija će biti završni zahvat, ali ako ima promena na rubovima konusa, lečenje nije gotovo.

Hirurška konizacija je klasična i njome se odstranjuje tkuvo skaplelom. Nakon toga, rekonstrukcija grlića posle hirurške intervencije radi se šivenjem grlica, koje skoro uvek rezultira deformacijom grlića koji medjutim ne prave probleme ženama. Medjutim komplikacija koja može da usledi je obstrukcija kanala grlića. U ovom slučaju, menstrualno krvarenje iz materice je onemogućeno pa se zato radi histerektomija ili re-kanalizacija kanala grlica koja je često tek delimično uspešna. Lakša komplikacija može biti takozvano zakrivljenje kanala grlića materice, što može biti problem za plodnost i pri oticanju krvi pri menstrualnom ciklusu.

Konizacija uz pomoć laserskog noža je laserska konizacija , dok je u novije doba sve popularnijaa metoda konizacije – elektrohirurska resekcija i to pomoću visokofrekventne struje.

Ovakava zahvat ima brojne prednosti – operacija traje kraće, anestezija može biti i lokalna, manjeje postoperativnih tegoba, a instrumenti i oprema su finansijski povoljni.

Oporavak

Neke rane komplikacije konizacije mogu biti krvarenje (kod 4% pacijentkinja) koje se najčešće javlja 5 dana pa i 10 dana posle intervencije. Ovo krvarenje ne može da ugrozi pacijentkinju ali se prilično teško zaustavlja na spontani način pa se neretko u tim slučajevima pribegava elektro-koagulaciji ili nekad postavljanju sava. Komplikacije kao što su upalni procesi kod grlića i organa male karlice su vrlo retke.

Iskustva govore da su kasnije komplikacije na primer – suženje kanala grlića materice što može za posledicu imati ograničenosti u primeni kontracepcije ili probleme sa otvaranjem grlića na porodjaju. U moguće komplikacije spada i insuficijencija grlica odnosno rano otvaranje grlica materice kada dodje sledeća trudnoća. To za sobom povlači mogući spontani pobačaj ili prevremeni porodjaj. Ipak, ovakve komplikacije su prilično retke, a zbog njih se mladjim ženama konus izrezuje što pliće.

Šta je histeroskopija?

Definicija – Histeroskopija je metoda direktne vizualizacije unutrasnjosti kanala grlića materice ali i cele materice. Histeroskopija je postupak gde se uz teleskopski instrument – histeroskop , proširuje grlić materice, a onda se uvuče u matericu kako bi se jasno pregledala njena unutrašnjost, sluzokoža, jajovodi… Osim toga što ova metoda omogućava unutrašnji pregled organa, ona daje opciju uzimanja biopsije, mogu se ukloniti polipi na materici, a tu je i mogućnost resekcije septuma i priraslica,zatim otklanjanja mioma itd.

Koliko traje histeroskopija?

Vreme ovog zahvata se razlikuje u zavisnosti od cilja i namene. Može trajati jako kratko, ali i nekoliko sati.

Dijagnostička histeroskopija traje svega nekoliko minuta i vrši se ambulantno, u kratkotrajnoj anesteziji. Uglavnom se radi kako bi se ispitala neplodnost, i to usled ponavljenih spontanih pobačaja, nepravilnih menstrualnih krvarenja u menopauzi, kao i zbog kontrole sluznice maternice kod žena koje uzimaju odredjene lekove zbog raka dojke. Ova vrsta zahvata nekada podrazumeva uzimanje uzorka tkiva sluznice materice zbog neophodne histopatološke analize.

S druge strane, terapeutska histeroskopija obavljase da bi se tretirao neki poremećaj ili bolest u materici. Radi se uglavnom u opštoj anesteziji, ali može i u kratkotrajnoj. Posle zahvata, potrebno je ležanje i odmor od nekoliko sati ili jednog dana.

Da li boli histeroskopija?

Histeroskopija je uglavnom bezbolna operacija i obavlja se u lokalnoj anesteziji. Opšta ili lokalna anestezija može doći u obzir kod interventne histeroskopije. Inače, svi nalazi i pregledi na ovaj način, sesnimaju i čuvaju pa ih tako prilikom drugih i narednih pregleda mogu koristiti drugi medicinski stručnjaci kao što su ginekolozi ili patolozi.

Kada se radi i koje su indikacije za histeroskopiju?

Ovo je pregled nekih stanja koja su indikacija za ovaj zahvat:

Endometrijalni polipi , cervikalni polipi, submukozni miomi, nascentni miomi, ciljana biopsija endometrijuma, sterilitet, Asermanov sindrom, obstrukcije jajovoda, anomalije materice, abnormalna uterusna krvarenja, maligna oboljenja kanala grlica i sluzokoze materice, odstranjivanje spirale…

Postupak

Histeroskopija je samo jedan od načina vizualizacije unutrašnjosti materice. Ipak, ovaj metod daje brojne prednosti i najveći komfor pri radu a pritom je smanjen i rizik za pacijenta a oporavak je lakši.

Dodatna prednost je odlični pregled operativnog polja i preciznost u vidu treće dimenzije pri preglednosti. Baš zbog toga, protočna histeroskopija je jedan od preporučljivijih zahteva.

Histeroskopija da ili ne?

Kontraindikacije kod izvodjenja histeroskopije su malobrojne i medju kojima je najvažnija trudnoća. U kontraindikacije spadaju još i aktivne infekcije genitalnog trakta( kolpitis, adneksitis i parametritis).

Iskustva u izvodjenju ovog zahvata su pokazale da su komplikacije zabeležene u malom broju slučajeva. Najčešće komplikacije su materične kontrakcije dok su hipotermija, hiperhidracijski sindrom, krvarenja i diseminacija vrlo retke i relativno lake za izlečenje.

Priprema za zahvat

Priprema pacijentkinje za histeroskopiju sastoji se od brijanja i uzdržavanja od jela i pić, minimum pet sati ako se intervencija radi u opštoj anesteziji.Takodje, neophodan je nalaz vaginalnog i cervikalnog brisa.

Koji dan ciklusa je preporučljiv za zahvat?

Najbolje vreme za histeroskopiju je prvi dan posle prestanka menstrualnog krvarenja. Nekada postoji i potreba za hormonskom pripremom .

Simptomi koji se nekada mogu javiti posle ovog zahvata, mogu biti bolovi slični menstrualnim bolovima , sekret ili lako krvarenje a sve u vremenskom periodu od nedelju dve posle zahvata. Pacijentkinje takodje mogu dobiti i neke lekove protiv bolova kao što je brufen.

Šta je služba reči u rečenici?

Pre nego što vidimo šta je to služba reči u rečenici i kako se određuje trebalo bi da znate šta je rečenica. Definicija koju nam daje gramatika srpskog jezika jeste da je rečenica skup reči koji ima određeno značenje. Takođe, gramatika srpskog jezika veli i da je rečenica izgovorena, odnosno napisana misao, te deo teksta koji sadrži glagol u ličnom glagolskom obliku.

Svaka rečenica ima i svoje delove. A u okviru tih delova se razlikuju oni koji su zavisni i oni koji su nezavisni, o čemu će biti reči u nastavku teksta.

Kako se određuje služba reči u rečenici?

Služba reči u rečenici se određuje na osnovu pitanja koja su vezana za svaki pojedinačni rečenični deo.

Nezavisni članovi rečenice

Nezavisni, to jest glavni delovi svake rečenice su:

– subjekat
– predikat

Šta je i kako se određuje subjekat?

Subjekat je glavni deo svake rečenice i njegova služba u rečenici jeste da kaže o kome ili o čemu se govori u rečenici.

Subjekat ozmačava ono što se u rečenici kazuje predikatom, to jest: vršioca radnje, nosioca stanja ili uzročnika zbivanja.

Imenice u nominativu, zamenice u nominativu ili skupovi reči uz imenicu koja se nalazi u nominativu vrše službu subjekta u rečenici. Međutim, službu subjekta mogu vršiti i neke druge vrste reči.

Kada su u pitanju padeži i subjekat, onda treba znati da je gramatički subjekat uvek u nominativu, dok je logički subjekat u genitivu, dativu ili u akuzativu.

Primeri za subjekat su:

1. Moj brat se zaposlio.
2. Najbolja ocena je četvorka, ako mene pitate.
3. Meni je baš drago da si položila.
4. Jovan i Milan su drugovi još od detinjstva.
5. Ona je rekla da će kasniti.

Šta je i kako se određuje predikat?

Predikat je, uz subjekat glavni deo rečenice i njegova služba u rečenici je da pokaže radnju, stanje ili zbivanje.

Predikat može biti imenski i glagolski, ali i prost i složeni. A vrsta reči koje mogu biti u službi predikata su na prvom mestu glagoli, ali mogu biti i: imenice, zamenice, pridevi, prilozi i brojevi.

Primeri za predikat su:1. Moja baka pije kafu svaki dan.
2. Napolju je oblačno i pada kiša.
3. Svaki dan mi dolaze drugari.
4. Uđi u kuću!
5. Pobedili smo na takmičenju.

Zavisni članovi rečenice

Zavisni članovi rečenice su:

– objekat
– atribut
– apozicija
– priloške odredbe

Šta je i kako se određuje objekat?

Glagolska odredba čija je služba u rečenici da pokaže predmet na kojem se vrši radnja ili u vezi sa kojom se vrši radnja, gramatika srpskog jezika naziva objekat.
Vrsta reči koja se može naći u službi objekta u rečenici su u najvećem broju slučajeva imenice ili zamenice.

Objekat u rečenici može biti jedna reč ili skup reči.

Primeri za objekat:

1. Milan voli Anu.
2. Baka je unuku spremila omiljeni slatkiš.
3. Učiteljica je pohvalila sve đake.
4. Opet sam čitala pismo koje si mi poslao prošle godine.
5. Mama mi je kupila užinu.

Šta je i kako se određuje atribut?

Gramatika srpskog jezika određuje atribut kao dodatak imenici koji je bliže opisuje, kazujući njene osobine, pripadnost ili određujući njenu količinu.
Vrsta reči čija je služba u rečenici atribut su uglavnom pridevi, ali mogu biti i zamenice ili imenice u nekom od zavisnih padeža ili brojevi.

Primeri za atribut:

1. Najviše volim da nosim nakit od zlata.
2. Uflekala si novu haljinu?
3. Ona niska devojčica je izuzetno talentovana.
4. Najviše volim da pijem vodu iz flaše.
5. Moja mama ima crnu kosu.

Šta je i kako se određuje apozicija?

Pod pojmom apozicija, gramatika srpskog jezika smatra dodatak imenici, ali koji daje nove informacije o imenici. Ono po čemu je apozicija prepoznatljiva jeste da je uvek od imenice koju objašnjava odvojena zarezima.

Apozicija je skup reči u kome je glavna vrsta reči, odnosno glavni član upravo imenica.

Primeri za apoziciju:

1. U Beogradu, glavnom gradu Srbije, najlepše je u proleće.
2. Ivana, moja najbolja drugarica, studira glumu.
3. Atina, glavni grad Grčke, je za mene najlepši grad na svetu.
4. Hektor, Igorov pas, baš voli da se igra sa decom.
5. Dobila sam knjigu na poklon od Milijane, naše bivše učiteljice.

Priloške odredbe

Glagolske dopune kojima se iskazuje: vreme, mesto, način, količina ili uzrok vršenja radnje koja je iskazana predikatom, gramatika srpskog jezika naziva priloškim odredbama.

Vrsta reči koja u rečenici vrši službu priloških odredbi su u većini slučajeva prilozi, ali mogu biti i imenice u nekom padežu, sa ili bez predloga.

Primeri za priloške odredbe su:

1. Juče sam kupio tu knjigu. – priloška odredba za vreme
2. Auto mi je u garaži. – priloška odredba za mesto
3. Do Grčke smo putovali deset sati. – priloška odredba za količinu
4. Odigrali smo utakmicu bez problema. – priloška odredba za način
5. Cele nedelje nisam išao na posao zbog bolesti. – priloška odredba za uzrok

U doba kada se automobili sve više i više kradu sasvim je logično što njihovi vlasnici pokušavaju da ga osiguraju na sve moguće načine, ne bi li pokušali da spreče lopove da odvezu njihovog čeetvorotočkaša. U tu svrhu ljudi smišljaju i ugrađuju različite načine zaštite.

Zaštita automobila od krađe može biti električna i mehanička. Kada se kaže mehanička zaštita automobila, zapravo se misli na sprave koje fizički sprečavaju lopova da ukrade, odnosno odveze vaš automobil.

Mehanička zaštita automobila

Do sada se najboljim načinom zaštite svakako pokazala čuvena ” Lavlja kandža “ ili sistem zaštite poznat kao ” Zeder “.

Međutim, prema iskustvima korisnika oba ova mehanička načina zaštite imaju brojne mane, koje se mahom odnose na uništavanje volana i na težinu, kada je u pitanju ” Lavlja kandža “.

A kada je u pitanju sistem zaštite poznat kao ” Zeder “, smatra se velikim nedostatkom što ovlašćeni servis ne priznaje garanciju nakon ugradnje ovog sistema, koji je postao poznat kao sistem sa izuzetno visokim stepenom zaštite automobila od krađe.

Elektronska zaštita automobila

Kada je u pitanju električna, mada je pravilnije reći elektronska zaštita automobila, ona se najpre odnosi na ugradnju različitih tipova alarmnih sistema, te na ugradnju imobilajzera, kao dodatnog sredstva zaštite.

Alarmni sistemi najpre služe da upozore vlasnika, ali i da glasnom sirenom koja je sastavni deo svakog alarma, spreče lopova da nastavi sa krađom. Međutim, činjenica je da ako je neko rešio da ukrade auto, učiniće sve kako bi to izveo, čak i pored uključene sirene na alarmu. Zato se u sklopu gotovo svakog alarma nalazi i blokada motora, koja će sprečiti kradljivca da odveze vaš auto.

Kao poseban vid zaštite u poslednje vreme se ističu takozvani imobilajzeri, koji predstavljaju dodatak auto alarmu. Imobilajzer je potpuno odvojen od alarmnog sistema, mada pojedini, kvalitetniji alarmi imaju u sebi i imobilajzer.Blokada motora se nalazi u sklopu gotovo svakog alarmnog sistema, a imobilajzer predstavlja dodatak, jer služi da blokira paljenje.

Imobilajzer može biti sa takozvanim ” Touch key ” karticom ili u bežičnoj, odnosno wireless varijanti. Ukoliko se, recimo dogodi da potencijalni lopov čak ima ključ od vašeg automobila, kojim će isključiti alarm, ukoliko imate ugrađen imobilajzer on svakako neće moći da pokrene motor ukoliko ne poseduje i specijalnu ” Touch key ” karticu koja će deaktivirati ovaj uređaj.

Šta je blokada motora na autu ?

Blokada motora na autu predstavlja svojevrstan način zaštite od krađe, jer čak i ukoliko se dogodi da lopov uspe da isključi alarm, neće uspeti da pokrene vaš auto ukoliko se na njemu nalazi blokada motora. Razlog je vrlo jednostavan : blokada motora praktično prekida dovod goriva do motora, tako da će lopov samo bezuspešno verglati motor vašeg automobila, bez šanse da ga upali. Nažalost, uvek može da ga, recimo odgura.

No, nemojte da vas brine podatak da blokada motora na autu prekida dovod goriva, jer se to odnosi samo na slučajeve kada auto pokušava neko da upali bez ključa, odnosno kada pokušava da ga upali ” na žice “. Čim ubacite ključ u bravu, vaš automobil će se normalno pokrenuti.

Problem sa blokadom motora na autu

Ono što mnogi korisnici sledećih marki automobila : ” Renault Megan “, ” Clio “, ” Opel Astra “, ” Golf 4 “, ” Peugeot “, ” Fiat “, ali i mnogih drugih navode kao problem vezan za blokadu motora jeste činjenica da se dogodi da se nekad uključi i sama od sebe, pa vlasnik automobila ima problem da pokrene svog četvorotočkaša.

Razlog za to može da bude što u većini novijih modela automobila postoji fabrički ugrađena električna, odnosno elektronska blokada motora, pa se neretko događa da kompjuter ” pomeša lončiće ” i blokira motor. Kada se to dogodi najbolje je pozvati ovlašćeni servis za vaš automobil, pa videti šta je najbolje da učinite. Obično je dovoljno dekodirati ključ, mada se ponekad dogode i krupniji kvarovi.

Ukoliko imate naknadno ugrađen alarm, takođe se može dogoditi da se aktivira blokada motora na autu, čak i vama, kao vlasniku, što sasvim logično ne bi trebalo da se događa. U tom slučaju je svakako bolje pozvati auto servis gde ste ugrađivali alarm, pa videti šta je najbolje da uradite. Obično je u takvim situacijama dovoljno da majstori koji su vam ugrađivali alarm prekontrolišu relej na koji je povezana blokada motora na autu i eventualno ga zamene.

Šta je destilovana voda?

Destilovana voda je zapravo voda koja je znatno čistija ali je zato i njen hemijski sastav drugačiji –  siromašnja je mineralima u odnosu na vodu koja se nalazi u zemlji. Destilovana voda se može kupiti u svakoj apoteci ali se može i napraviti kod kuće. Postoji i aparat za destilovanje vode u kućnim uslovima – kućni destilator. Njena upotreba i prozvodnja je vrlo široka i primenjuje se kako u domaćinstvu tako i u farmaciji dok ima i raznovrsnih mišljenja o tome da li je treba koristiti za piće ili ne i o tome, kako utiče na zdravlje.

Kako se pravi destilovana voda?

Napunite balon od nerđajućeg čelika, zapremine od 3 do 5 litra, običnom vodom sa česme. Stavite neki okrugli sud od stakla da bi plutao na površini vode ali nikako ne sme da dodiruje  dno. Poklopac posude treba okrenuti i napuniti ledom, kako biste napravili toplotnu barijeru i osigurali kondenzaciju. Kada voda bude isparavala, ona će se kondenzovati  zbog kontakta sa poklopcem koji je hladan. Sledeći korak je da zagrejete na ringli vodu da proključa. Dok ključa, voda će isparavati i sakupljaće se ne konveksnoj strani poklopca. Zatim će se opet vratiti u tečno stanje pa će nakapati u suda s vodom. Sud onda sklonite sa ringle i polako sklonite poklopac. Možda će biti potrebno da sklonite i led. Voda koje je destilovana i koja je kapljala s poklopca treba da je u staklenoj posudi. Na kraju, ohladite dobijenu destilovanu vodu pa je prespite u boce.

Destilovana voda kao lek?

Tradicionalna medicina često promoviše blagotvorni uticaj destilovanih tečnosti na ljudsko zdravlje. Naše bake su često za kosu, odnosno za njeno zdravlje i sjaj, upotrebljavale kišnicu. Voda je svakako neophodna za zdravlje, odnosno minimalan unos od 2 litra dnevno.U periodu bolesti i oslabljenog imuniteta, uvek je preporuka unositi više vode u organizam. Zagovornici korišćenja destilovane vode polaze od pretpostavke da je ona poželjna upravo zbog manjka minerala koje naše telo ne može da probavi i od kojih organizam nema koristi. Tako na primer navode da je moguća šteta od unosa pojedinih minerala, okoštavanje arterija i kalcifikacija krvnih sudova.

S  druge strane, destilovana voda, tvrde, ne ostavlja nikakve otpatke jer u njoj nema ni soli ni natrijuma pa je zato odlična za bubrege i rad srca i zbog toga se koristi u proizvodnji svih lekova.

Kada se koristi kao piće,  destilovana voda se apsorbuje direktno  u krv, i sprečava štetna taloženja u organima.

Prema nekim mišljenjima, bolesti koje dolaze sa godinama, nastaju upravo zbog takvih taloženja, kao što je na primer reuma koja je uzrokovana naslagama u zglobovima.

Dalje, kada naslage stignu do bubrega slede problemi s bubrezima i kamencem u mokraćnim kanalima, dok zbog taloženja u arterijama one stradaju, a u nervima – uzrokuju išijas.

Zastupnici teorije o lekovitosti destilovane vode navode da ona deluje kao rastvarač u telu jer razlaže štetne naslage i odstranjuje ih.

Destilovanu vodu preporučuju i uopšte jer voda sa česme neretko sadrži: pesticide, bakterije, fluor, hlor, azbest, bakar, živu, olovo… Pored destilovana, poželjno je zato i filtriranje kako bi u organizam bila uneta čista voda – H2O.

Evo kako neki lekari objašnjavaju učinak destilovane vode:

Kada čovek pije nečistu vodu  organizam poprima ulogu filtera koji zadržava odredjene čvrste materije iz takve vode. Slično je sa naslagama koje se nakupljaju u na primer čajniku zbog konstantne  upotrebe takve vode. Zato se u bolnicama destilovana voda koristi za bebe, kod  pacijenata sa srčanim oboljenjima, a posebno se ističe činjenica da  su takve naslage u telu dosta češće  u predelima gde voda za piće sadrži visoke koncentracije neorganskih mineral kojih nema u destilovanoj vodi.

Destilirana voda čisti telo, postiče zdravo funkcionisanje bubrega pa je prema nekim mišljenjima treba koristiti za pročišćavanje krvotoka, smanjenja artritičnih bolova, snižavanja krvnog pritiska. Takođe, koristi se i za mršavljenje jer smanjuje holesterol i trigliceride.

Na kraju, evo i rezultata koje terapeuti koji propagiraju destilovanu vodu, očekuju:

-Smanjuje se apetit, koža postaje svežija i glatka, oči su bistrije, koncentracija je jača a razdražljivost manja, krv je pročišćena kao i svi organi…

Možda će Vas interesovati i naredne teme:

Koliko vode treba piti dnevno

Kako prirodnim putem izbaciti višak vode iz organizma

Šta je salsa? Istorija, stilovi i zanimljivosti.

Salsa je vrsta plesa čiji su koreni, uglavnom, sa Kube ili Portorika, a koji karakteriše velika varijacija pokreta i okreta rukom.

Ne zna se puno o istoriji salse. Nastala je u Americi u drugoj polovini dvadesetog veka kao mešavina latinskih i afričkih plesova. Znači radi se o plesu koji je relativno mlad. Najviše uticaja na nastanak imali su plesovi sa Kube i Portorika, pa se smatra da su ove dve države kolevke salse.

Najveću popularnost salsa duguje ,,Bilbord” časopisu koji je u jednom svom broju iz 1976. posvetio dvadesetak strana ovom plesu. Salsa se u to vreme lagano razvijala, ali nakon opširne reportaže u ovom prestižnom časopisu sve više ljudi se odvažilo da zapleše salsu.

Ime salsa, u prevodu znači sos. Iako se danas ovo ime koristi za zasebni ples, nekada se pod tim terminom podražumevao čitav niz plesova, poput ča – ča, mamba, rumbe, itd. Od najzastupljenijih stilova salse postoje: njujork, kubanski. el ej ( L.A. ili Los Anđeles), portorikanski, itd.

Šta je salsa i kako je naučiti?

Salsa ples je specifičan po tome što se igrači ne kreću previše po plesnom podijumu, odnosno ne treba im puno prostora za igru. Devojke nemaju mnogo pokreta, glavno je da prate partnera, zato ako rešite da zaplešete salsu potreban vam je prvenstveno dobar partner sa kojim se dobro slažete. Veliki broj pokreta i koraka, igrači izvode zasebno, a ne zajedno, što je još jedna stvar po kojoj je salsa specifična.

Salsa se može igrati na nekoliko načina. Izdvojićemo recimo Ruanda de Kasino ( igra je nekoliko parova, koji formiraju liniju, to jest krug, i celu grupu vodi jedan muškarac koji diktira korake) i salsa kon dos ( igra je jedan muškarac sa dve devojke, držeći ih za ruke. U nekim verzijama i jedna žena može igrati sa dva muškarca ).

Salsa za početnike i osnovni koraci ( video )

Sama salsa ples je jednostavan, ima oko šest osnovnih koraka i ostavlja vam puno prostora za improvizaciju, što je i razlog zašto je mnogi vole i brzo nauče.

Da bi ste naučili osnove salse, ne morate juriti nikog ko bi vam poslužio kao partner, jer početne korake možete naučiti i vežbati sami. Poželjno je da pre nego što krenete na časove, gledate druge kako igraju. Najbolje je gledati uživo, tako da možete otiću u školu salse gde želite da pohađate časove i pogledati kako salsu izvode drugi polaznici. Ako se u vašem gradu organizuju salsa večeri ili druge žurke sličnog tipa, eto dobre prilike da se zabavite, izađete i pogledate kako izgleda plesati salsu.Još jednom napominjemo da su osnovni pokreti veoma jednostavni, a mi ćemo priložiti video zapis na kojem možete naučiti osnovne korake salse ili bar pogledati kako oni izgledaju. Kada se osnove salsa plesa savladaju, i sami ćete moći da improvizujete.

Cipele za salsu

Za plesanje salse potrebna je prvenstveno dobra obuća, naročito za žene. Iako vam se, možda, to čini kao nebitna stavka, znajte da su kvalitetne cipele nezaobilazna stavka kada je salsa u pitanju.

Devojke za salsu nose neku vrstu salonki ili sandala, sa malom ali stabilnom štiklicom. Cipele za salsu nisu nimalo jeftine, potrebno je izdvojiti oko sto evra za jedan solidan par. Ako šalejte dete na salsu ili neki sličan ples, spremite određenu sumu novca samo za cipele, jer deci brzo raste noga i već nakon par meseci trebaće im nova obuća. Baš kao i kod obične obuće koju nosimo svakodnevno, i cipele za salsu moraju biti dobre, kako se noga ne bi deformisala i kako se tokom igranja ne bi ste povredili.

Cipele za salsu vam može napraviti i neki dobar obućar, premda tražite nekog ko je već radio cipele ovakvog tipa i ko ima iskustva.

Kakve cipele osabrati za salsu?

Prelepa salsa muzika

U muzici koja se izvodi za salsu dominiraju udaraljke. Ritam je brz i zarazan. Neki poznati izvođači, koji su poznati po izvođenju ove vrste muzike su Buena Vista, Karlos Santana, Tito Puente …

Dok ne naučite da plešete, možete uživati u najlepšim salsa numerama koje smo spremili za vas:

S obzirom da su bolesti organa za disanje veoma česte i smatra se da polovina bolesnika se pregleda usled oboljenja organa za disanje a ona druga polovina od svih ostalih bolesti, od izuzetne važnosti je poznavati pregled bronhija koji se naziva bronhoskopija.

Bronhoskopija

Bronhoskopija je postupak direktnog ispitivanja i posmatranja dušnika i sluznice bronhija, putem tankog i fleksibilnog medicinskog instrumenta koji se naziva bronhoskop. Koristi se radi uzimanja brisa, takozvanog ispljuvka i biopsije sluznice bronhija, kao i za vidljive patoliške lezije (jedno od najvažnijih ispitivanja pomoću kojeg se otkriva karcinom pluća).

Glavni znakovi oboljenja organa za disanje su: temperatura, znojenje, kašalj, ispljuvak u obliku sluzi, krvi gnoja, zatim probadanje u grudima pri kašljanju, kijanju ili smehu (koje se dešava tako što se za vreme udisanja plućno tkivo rasteže ili se povređuje obolela plućna maramica, pa dolazi do bola u grudima).

Kako se radi

Postupak izvođenja ovog pregleda zahteva usresređenost i pacijenta i lekara (pulmologa). Bronhoskop je savitljiv instrument koji se satoji od cevi koja na vrhu ima kameru i izvor svetla, tako da lekar tu cev spušta kroz nos ili usta u donje disajne organe kako bi uzeo odgovarajuće uzorke za dalja ispitivanja, detaljnije dijagnoze ili terapije.

Cilj bronhoskopije je da se pregledanjem disajnih puteva pacijenta ustanovi da li ima abnormalitete poput stranih tela, krvarenja, kancera ili inflamacije (upale).

Zbog neprijatnog osećaja u grlu i nosu, koji tera u blažoj meri na kašalj, a u jačoj na povraćanje, mnogi ovaj pregled izbegavaju, što je krajnje neispravno. S obzirom da bronhoskopija nije bolna, prema rečima medicinskih stručnjaka, niti neprijatna ako se pacijent pridržava uputstva lekara, spasonosni rezultati koji se ovim postupkom dobijaju su nezamenjivi posebno ako se bolest otkrije na vreme.

U suštini bez puno ulepšavanja, sama procedura nije baš najprijatnija, kao ni jedan pregled unutrašnjih organa, ali nije bolna.

Upala pluća

Zapaljenje pluća se najčešće pojavljuje kod odraslih, ali i kod dece i starih kod kojih poprima daleko opasnije forme. Skoro da nema porodice u kojoj neko nije bolovao od ove bolesti, to i potvrđuje saznanje da skoro svaka prehlada ili grip koji se ne odleže ili ne izleče do kraja mogu preći u upalu pluća, tzv. pneumoniju.

Umiranje od upale pluća je u porastu, iako je nekada bilo zapaženo najviše kod nerazvijenih zemalja. Kako se saznaje iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u 2012. godini je prijavljeno 2.583 virusnih i 8.148 bakterijskih pneumonija.

Zapaljenje pluća nastaje prenošenjem pneumokoka (specijalnih bacila) koje su veličine dva zrna pasulja okrenuta jedan prema drugom. Upravo zato što te klice mogu preći sa bolesnog na zdravog čoveka i manifestovati se kao nova upala pluća, predstavljaju dodatnu meru ozbiljnosti, opreza i predostrožnosti koje se rešavaju i otkrivaju pravovremenim pregledima.

Kod druge upale pluća na istom mestu lekari obavezno upućuju na bronhoskopsko, skenersko i druge dijanostičke metode ispitivanja.

Bronhoskopskim ispitivanjem podležu i osobe koje imaju dugotrajan kašalj, kao i stridor (piskutav zvuk koji se čuje kada vazduh prolazi kroz dušnik).

U najvećem broju slučajeva na bronhoskopiju se upućuju osobe kod kojih se sumnja ili je dijagnostikovana neka ozbiljnija bolest pluća: kancera, biopsije hilusnih žlezda, izolovanje mikroorganizama pri nedefinisanim i konstantnim infekcijama, predoperacijske procene i td.

Zatim iskašljavanje krvi (hemoptizija) je isto razlog upućivanja pacijenta na bronhoskopsko ispitivanje, kao i sumnja na oboljenje od tuberkuloze, ali može biti i kod gljivičnih infekcija.

Rezultati

Kao rezultati bronhoskopije su nalazi za dalje terapijske mere. Rezultati mogu biti utvrđivanje, pronalaženje ili vađenje: stranog tela, sekreta, atelektaze pluća (izduvanost pluća koja kolabiraju, jer u određenim delovima pluća nema vazduha), manjih polipa, za laserska zračenja itd.

U svakom slučaju o detaljnim indikacijama trebalo bi da se informišete kod svog lekara.

Rizici

Ispitivanja i pregled bronhoskopom su u većini slučajeva sigurna, dok su neželjene posledice retke.U rizične grupe spadaju pacijenti koji boluju od: trajne hipoksemije (nedostatak kiseonika u krvi, ispod 90 %; a nastaje zbog hipoksije- nedostatka kiseonika u plućima), koronarne ili ishemičke bolesti srca (bolest srca zbog smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije), teže aritmije i osobe sklone krvarenju (hemoragijska dijateza). Te se bolesnicima ovog tipa, prema uputstvima lekara, primenjuje bronhološko ispitivanje i posebne stručne mere.

Najčešći rizici su od krvarenja koja u mnogim slučajevima sama prestaju i od prisustva slobodnog vazduha u pleuralnoj šupljini pluća.

Neke komplikacije koje se mogu desiti navodimo radi predostrožnosti i neželjenih posledica, iako su retke i danas su u odnosu 1 : 1000 (od hiljadu osoba jednoj se desi neka vrsta komplikacije). Moguća su: manja krvarenja, pad kiseonika u krvi, povraćanje, povišena temperatura, problemi sa disanjem, u najgorem slučaju još teže komplikacije i to uglavnom kod pacijenata starije životne dobi. Treba imati u vidu i stručnost bronhoskopičara i njegove pravovremene reakcije sa odgovarajućim terapijskim merama radi bezbednosti osobe koja se pregleda.

Upravo radi prevencije od ovih rizika tokom bronhoskopskog pregleda pažljivo se prati i krvni pritisak i koncentracija kiseonika u krvi pacijenta.

Trajanje

Uz pripremu i davanje anestezije cela procedura traje od 30 minuta do 60. Dok sam pregled disajnih puteva traje do 10 minuta, ponekad i kraće.

Sa anestezijom +

Bronhoskopja se obično izvodi uz kratkotrajnu ili lokalnu opštu anesteziju, čime se svake sumnje od neprijatnosti, bola ili trauma otklanjaju.

Pre anestezije sprovodi se premedikacije, a to su određena sredstva za smirenje koje se daju pacijentu, u većini slučajeva to su sedativi. Smirenost i pacijenta i lekara je možda najvažniji uslov za uspešan pregled bez neprijatanih posledica. Kako se pacijent ne bi zagrcnuo ili dobio napad kašlja tokom pregleda, dobija lokalnu anesteziju.

Oblici anestezije mogu biti raznovrsni: od spreja, tečnosti do gela. Premda se fiberbronhoskop (optički i savitljivi deo) ubacuje prvo kroz nos, a ukoliko je prohodnost u tom delu smanjena onda kroz usta, pa se anestezija primenjuje u predelu ždrela i glasnica.

Tokom pregleda, prema našim saznanjima, dodatna anestezija se daje i u donjem delu disajnih puteva, sa ciljem da se ispitaju svi disajni putevi.

Priprema pacijenta

Pomenuli smo da je prilikom bronhoskopije veoma važna saradnja između pacijenta i lekara, kako bi pregled prošao što efikasnije, lakše i sigurnije. Pacijent nužno mora da prati sve instrukcije lekara, ali sa druge strane i lekar je u obavezi da objasni pacijentu cilj, način i trajanje pregleda, kao i da odgovori na sva bolesnikova pitanja u vezi sa pregledom i njegovom bolešću, čime dodatno stiče i poverenje kod pacijenta.

To naravno nije sve. Lekar bi trebao da vas obavesti i o rutinskim nalazima koje treba da uradite pre pregleda, a to su: rendgen pluća, kompletna krvna slika, testove koagulacije, kreatinin, plinsku analizu arterijske krvi i elektrokardiogram (EKG), zatim obično lekar pita da li pacijent ima i bacile tuberkuloze u iskašljaju. Vereovatno će pre pregleda lekar prepisati i ispitivanje disajnih funkcija kao i rada srca. To važi i za sve druge bolesti koje je pacijent preležao, tačnije trebalo bi da obavesti lekara i o uzimanju lekova (ukoliko je uzimao ili trenutno uzima) posebno one protiv zgrušavanja krvi.

Što se tiče drugog dela pripreme pacijenta pred sam pregled, na dan pregleda ne sme doručkovati ni uzimati lekova i tečnost, pojedine klinike kažu da 10 sati pre pregleda ne sme da jede, a ako je pacijent pušač, takođe ne bi trebalo da zapali cigaretu 24 sata pre pregleda. Kao i sve do sad navedeno pa i ovo treba praktikovati u dosluhu sa svojim pulmologom, jer je svakom pacijentu potreban individualan pristup, prema tome i specifičnost pripreme pred bronhoskopsko ispitivanje.

Posledice

Neke mere opreza su svakako dobrodošle posle ovakve vrste pregleda. Prvo i osnovno je da nikako ne dolazite sami na pregled, a evo i zašto. Preporučuje se da ne vozite, ne potpisujete važna dokumenta i ne idete na posao 24 sata nakon obavljene bronhoskopije, zato je najbolje da dođete u pratnji sa nekim članom porodice ili bliskim prijateljem.

Takođe, promene koje mogu da zadese pregledanog su i očekivane kada se ima u vidu procedura pregleda i instrument sa kojim se izvodi. To su: promena ukusa (zbog dejstva lekova), promuklost, osećaj pojačanog stvaranja pljuvačke, suvoća grla, ali i tragovi krvi u iskašljavanju. Ove promene mogu da traju jedan do dva dana.

Uzimanje jela i pića, premda su refleksi gutanja oslabljeni, dozvoljeni su ali nakon prestanka dejstva anestetika i zaustavljanje refleksa kašlja, a to je posle jednog do dva sata.

Sve što vas inetersuje, a lekar vam nije objasnio, najbolje da ga pitate sami, jer bolje je dosađivati pitanjima ljudima koji znaju i mogu da vam pomognu nego da svojim logičkim zaključcima sebi odmognete.

Da ili ne

S obzirom da bronhoskopija omugućava dalje intervencije i materijal za dalje preglede po bolesnikovo opšte stanje disjanih organa veoma je važna i ne treba je izbegavati zbog eventualnog straha od pregleda. Ono što može izazvati, kao što smo pomenuli, jeste u (odnosu na efekte) neznatan neprijatan osećaj u nosu i grlu, kašalj, a kod nekoga i to vrlo retko nagon za povraćanje.

Treba naglasiti da je bronhoskopsko ispitivanje kao metoda u pulmologiji (grana u medicini koja se bavi bolestima organa za disanje) kako dijagnostički tako i terapijski veoma cenjena i primenjiva.

Zdravlje +

Bolesti organa za disanje napadaju osobe različite starosne dobi. Međutim, smatra se da da su najotporniji odrasli srednje životne dobi, dok su deca i stari više podložni komplikacijama i dugotrajnim, hroničnim oboljenjima. Kod ovih rizučnih grupa oboljenje disajnih organa nastupa podmuklo i prikriveno, tako da u početnoj fazi izgleda čak i bezopasno.

Radi preventive, vredi pomenuti i to da česta oboljenja organa za disanje u većini slučajeva, gotovo uvek dovode do hroničnih bolesti pluća: hroničnog bronhitisa, emfizema, astme što su dugotrajna i teško izlečiva oboljenja pluća.

Osobe koje imaju probleme sa disajnim organima, lekari savetuju da treba što više da borave u provetrenim prostorijama, da bi sa što više kiseonika snabdevali pluća, zatim noću u sobi za spavanje ne treba držati cveće kao ni paliti sveće. Naravno, postoje i specijalni aparati pomoću kojih se čist kiseonik dodaje u prostorije, al iz istog razloga zdravi ljudi ne bi trebalo puno da borave u istim sobama kako ne bi trošili kiseonik koji je oboleloj osobi neophodan.

Interesantan je podatak da čovek tokom jednog dana izbaci kroz pluća oko 320 do 440 grama vode. Dokaz za to je kada stavimo hladno ogledalo ispred usta ili nosa, ono ostaje zamagljeno, a to je upravo vodena para.

Iako su u našem jeziku prisutni brojni turcizmi, odnosno reči preuzete iz turskog jezika koje su se zadržale u gotovo izvornom obliku, za mnoge od njih postoji pogrešno uverenje. Reč je o tome da je veliki broj reči koje zapravo vode poreklo iz persijskog jezika, a u naš jezik su došle preko turskog.

Jedna od takvih reči je i muštuluk, koja se zadržala u izvornom značenju. Vrlo je verovatno da ako pitate pripadnike mlađe generacije šta znači ova reč neće moći da vam daju tačan odgovor, jer se ona u novijim generacijama smatra gotovo nepoznatom.

A nekada se itekako dobro znalo značenje ovog termina, jer je osoba koja izgovori nekome “muštuluk” definitivno bila vesnik dobrih vesti, a muštulukdžija je uvek bio rado viđen u svakom domaćinstvu, kao glasnih lepih vesti koji je za to dobijao čast od domaćina. Najbolji primer da bolje shvatite značenje ove reči jeste situacija kada se žena porodi, pa neko dođe u kuću da javi dobru vest i da dobije čast za to.

Iako ne postoji precizna definicija ove reči, mogli bismo da je definišemo kao donosilac dobrih vesti koji očekuje čast za to što javio.

Šta je biopolimer?

Biopolimer je veštački filer koji se koristi za uvećanje usana. Dostupan je u raznim oblicima.

Puno je pozitivnih komentara za biopolimer. Brz oporavak je zagarantovan, a alergijske reakcije se veoma retko javljaju kod osoba koje su uvećale usne ovom metodom. Ujedno ovo je jedna od najeftinijih metoda za uvećanje usana.

Punjenje usana biopolimerom se ne radi samo radi uvećanja usana, već i zbog regulisanja bora koje nastaju oko usta, kao posledica višegodišnjeg konzumiraja cigareta i starenja.

Punjenje usana bipolimerom – da ili ne?

Sve o punjenu usana biopolimerom. Koliko traje procedura?

Uvećanje usana biopolimerom traje relativno kratko. Za početak, na usne se nanosi anestetik, koji je u vidu kreme. Potrebno je sačekati do pola sata kako bi anestetik delovao i kako bi se čitav proces obavio bezbolno.

Biopolimer se injekcijom ubrizgava u usne, nakon čega vam doktor oblikuje usne u željeni oblik. Kada se procedura završi, na usne se nanosi hladna obloga.

To nije sve. Operacija je završena, ali period oporavka traje nekoliko dana. Kako se stvari ne bi zakomplikovale, osobama koje su se podvrgle ovom zahvatu, savetuje se da izbegavaju smejanje, pušenje i da konzumiraju isključivo čvrstu hranu, kako ne bi ugrozile svoje nove usne. Moguća je pojava otoka, ali to ne treba da vas brine, jer, u slučaju da je operacija odrađena kako treba, posledice ne bi trebalo da se pojave.

Oporavak traje do pet dana, nakon čega ćete videti krajnji rezultat na svojim usnama. Posle operacije, nije potrebno ostati hospitalizovan, odmah se možete vratiti svojim svakodnevnim obavezama.

Pre i posle biopolimera

Kolika je cena punjenja usana biopolimerom?

Cene zahvata variraju i zavise od količine filera koja se ubrizgava u usne. Naravno, cena se razlikuje i od ordinacije do ordinacije, mada ako ste sigurni u kvalitet rada određenog lekara, nemojte štedeti na ovome. Imajte na umu da radite nešto trajno i da će posledice biti vidljive dugo na vašem licu, zato ne pokušavajte da uštedite neki dinar, tako što ćete otići kod lošijeg doktora ili kozmetičara.

Okvirna cena biopolimera je oko dvesta evra za milimetar kubni, koji je često dovoljan za jednu usnu, ukoliko želite usne normalne veličine. Za obimnije usne potrebno je, naravno, više kubika.

Želite usne kao Anđelina Džoli? Nikakav problem. Razlislite o uvećanju usana biopolimerom.

Kakvi problemi se mogu javiti?

Neki lekari ne preporučuju biopolimer za usne jer se nakon nekoliko godina mogu javiti komplikacije. Usne se mogu stvrdnuti, a dešava se i da postanu neravne i asimetrične. Zbog toga se dešava da se dame jave svom plastičnom hirurgu kako bi vratile svoj stari oblik usana.

U tom slučaju nikako nemojte dodavati biopolimer, jer se može javiti infekcija. Ako vam je potrebna korekcija usana, javite se stručnom licu. Najbolje bi bilo da to bude iskusan lekar, a ne neka manje profesionalna osoba.

Moguća je i pojava grudvica u usnama.

Biopolimer ne spada među najpopularnije metode uvećanja usana. Mnoge države su ga zabranile, pa je ova metoda punjenja usana zamenjena drugim zahvatima.

U slučaju da dođe do komplikacija nakon nekoliko godina, biopolimer je moguće ukloniti laserskim putem.

Dame koje su rešile da povećaju usne, treba dobro da se raspitaju gde i kako mogu da učine to. Setite se da prvenstveno treba da brinete o svom zdravlju, pa tek onda o fizičkom izgledu. Ako ste već rešili da se podvrgnete uvećanju usana ili nekoj drugoj korekciji lica i tela, nemojte štedeti na novcu, kako ne bi ste kasnije išli na dodatne korekcije i tretmane.

Kolika je cena biopolimera?

Šta je iluminator?

Iluminator je vrsta šminke, koja nema svoje mesto u baš svakom neseseru. Nije puno žena čulo za iluminator, a nije lako ni naneti ga. Sa druge strane profesionalni šminkeri, ga redovno koriste, naročito oni koji šminkaju velike zvezde.

Ova vrsta šminke je zapravo neka vrsta sjaja u beloj boji, koja se nanosi na male površine. Obično iznad ili ispod rumenila, na jagodice, na bradu, ispod obrva itd. Sve zavisi od ostale šminke i oblika lica. Slično iluminatoru je i hajlajter.

Osvetljivač lica ili iluminator može doneti svežinu vašem licu, a da pri tom ostale šminke stavite u manjim količinama. Ujedno, ispravlja korekcije na vašerm licu, pojedine delove može da suzi ili produži vizuelno. Pogrešno stavljen iluminator učiniće potpuno suprotan efekat, i može da istakne nesavršenosti, zato ga pažljivo nanesite.

Za šta se koristi iluminator u kozmetici.

Kako se nanosi?

Najbolje je nanositi ga tapkanjem, a ne razmazivanjem. Kao što smo već naveli, iluminator nije jednostavan za nanošenje, i bitno je staviti ga ravnomerno. To se najbolje postiže tapkanjem. Uzimajte veoma male količine iluminatora, pa po potrebi dodajte još. Bitno je ne preterivati.

Iluminator je najbolje stavljati na mesta koja pogađa svetlost. Nanesite ga duž nosa, oko jagodične kosti, pomalo i na jagodice, a najbolji efekat ima ako se stavi ispod obrva. Po tačkica iluminatora ispod i iznad usana ističe ruž.

Evo ukratko, kako izgleda nanošenje iluminatora:

Kako prikriti podočnjake iluminatorom?

Pre nego što objasnimo kako možete sakriti umorne podočnjake iluminatorom, da pojasnimo i razliku između hajlajtera i iluminatora. Dok hajlajter licu samo daje sjaj i svežinu, iluminator može prikriti nesavršenosti, kao što su bubuljice, fleke na licu i slično. Naročito je odličan za prikrivanje podočnjaka, premda ga je teško naneti, tako da prikrije nesavršenosti.

U principu, nanosi se slično kao i korektor, a naročito je dobar ako ispod očiju imate plave kolutove. Sjaj iluminatora će ublažiti tamnu boju ispod vaših očiju. Još je bolji za osobe koje imaju, takozvane kesice ispod očiju.

Poznate marke: aura, farmasi, essence, revlon, oriflame, nyx…

Sa druge strane, ako niste baš spretni u šminkanju, za podočnjake vam radije predlažemo korektor koji je jednostavniji za upotrebu i lakše ga je naneti. Za iluminator je ipak potrebna određena veština.

Poznate marke: aura, farmasi, essence, revlon, oriflame, nyx …

Iako iluminator ne spada među popularnu šminku, gotovo svi poznati proizvođači šminke ga proizvode. Među najpopularnijim su: aura, farmasi, essence, revlon, oriflame, nyx … YSL je takođe je dan od kvalitetnih iluminatora.

Ne postoji puno nijansi iluminatora, ali zato mogu biti kremasti, u stiku, u prahu …

Šta je bronzer?

Ide leto, mnogi od nas će se potruditi da pocrne, i tako dobiju onaj omiljeni letnji, tamniji ten.

Kada je šminkanje u pitanju, treba preći na neke nijanse koje odgovraju tamnom tenu. Razmislite o bronzeru.

Šta je zapravo bronzer? U pitanju je vrsta šminke, i to omiljena kod mnogih devojaka. Nanosi se poput rumenila, na obraze, ali u zavisnosti od faktora kao što su nijansa tena, boja kose, oblik lica, itd.

Možete ga naći u više oblika: u prahu, u kuglicama, tečni bronzer, itd. Na vama je da odaberete onaj koji vam najviše odgovara. Preporučuje se da devojke koje imaju masnu kožu koriste bronzer u prahu, a one sa suvom kožom, tečni.

Kada je reč o nijansi, odaberite tamniju nijansu od svog tena, kako bi se bronzer video na vašem licu.

Šta je bronzer i kako se nanosi?

Ako volite da nosite bronzer, znajte da vam je potrebno više nijansi, jer zimi kada je ten nešto svetliji, treba nositi i svetliju nijansu bronzera. Kako ne bi ste trošili novac, kupite bronzer sa dve nijanse.

Pored bronzera, za nanošenje istog potrebna vam je i adekvatna četkica. Ukoliko je bronzer u prahu, četkica treba da bude što bujnija i pufnastija. Tečni bronzer se nanosi manjom četkicom, a može i prstima, što je možda i zgodnije, naročito ako ste početnik.

Nanošenje i konturisanje lica bronzerom

Pre bronzera, potrebno je da se nanese adekvatan puder, koji, logično, mora biti u svetlijoj nijansi. Kao i kod rumenila, ne preterujte sa bronzerom. Uzimajte manje količine i nanosite što ravnomernije. Pre nanošenja, otresite višak bronzera sa četkice, kako prah ne bi padao po ostalim delovima lica.

Bronzer se obično nanosi na obraze, bradu, preko čela… Veoma malo se može staviti na nos, ali to već zavisi od oblika vašeg nosa.

Za izazovniji izgled, stavite malo bronzera na dekolte, ali ovo već zavisi od stajlinga koji nosite.

Evo kako izgleda nanošenje bronzera:

Dakle, pravila su jednostavna, ali potrebno je dosta vežbe da bi se bronzer pravilno naneo.

Kao što ste verovatno videli na snimku, bronzer se može naneti i putanjom u obliku broja tri. Nanosite ga tako što krećete od čela, pa pratite liniju jagodične kosti, sve do same jagodice. Potom napravite još jedan pokret oko obraza, pa sve do ispod vrata.

Bronzer možete naneti i poput rumenila. Uvucite obraze, namestite usta kao da želite da izgovorite slovo ,,u”. Tako ćete videti gde su vam useci u obrazima. Bronzer nanosite od uveta, pa kroz te useke.

Vežbajte! Isprobajte nove stvari! Kod šminkanja bronzerom, ne postoje određena pravila, možete samo poslušati savete. Ali tek kada nanesete bronzer određenom metodom, videćete da li vam stoji lepo.

Loce pre i posle nanošenja bronzera.

Preporuka! Koji bronzer odabrati?

Predlažemo da za početak nabavite jeftiniji bronzer. Oni nisu baš povoljni, zato nemojte davati neki veliki novac dok ne savladate ovu veštinu. U Oriflejm i Avon katalozima potražite bronzere na akciji. Oni su i solidnog kvaliteta, poslužiće vam.

Skoro svi proizvođači šminke i kozmetike imaju svoje bronzere. Neki od najtraženijih su aura, rimmel, essence, loreal, nyx, max factor … Naravno, cene su različite, ali i kvalitet.

Ne zaboravite i četku. Četke se kreću od nekih trista dinara, pa naviše. Takođe preporučujemo da ne trošite veliki novac na skupe četkice od prirodne dlake. Za vežbanje je dovoljna obična četka koja se može kupiti u parfimerijama. Bolje obratite pažnju na oblik i volumen, kod četkice.

Preporuka: oriflame, aura, avon, rimmel, essence, loreal, nyx, max factor

Težnja, sklonost prema nečemu naziva se tendencija.

Iako je pređašnjih godina pojam tendencija pretežno korišćen u privredi, ali i u brojnim naučnim disciplinama, u poslednje vreme sve češće ga možemo čuti u svakodnevnoj komunikaciji.

Ako posmatramo sa etimološke strane, videćemo da je sam termin tendencija potekao iz latinskog jezika, od reči tendentia, što znači težnja, težnje, težiti.

Tendencija u svom najopštijem značenju predstavlja težnju, odnosno sklonost ka nečemu, bilo da je u pitanju težnja za izvesnim ciljem, u određenom pravcu itd. U svakodnevnoj komunikaciji često se koristi da označi usmerenost neke pojave.

Takođe, sve češće ovaj pojam se upotrebljava da izrazi sklonost, smer, cilj, stremljenje ili nameru (na primer određene knjige, filma, stripa i slično).

Na berzi izraz tendencija se korisiti da izrazi kretanje cena, odnosno njihovu sklonost ka rastu (skakanju) ili ka padu.

Pored smera kojim se kreće razvoj neke pojave, tendencija se takođe koristi i za određenu, prikrevenu misao koja se dosledno provlači kroz neko delo, izlaganje i tome slično.

Dželat je lice koje ima dužnost da izvrši smrtnu kaznu. Tu dužnost, dželat vrši po nalogu organa državne vlasti.

U srednjem veku i u feudalno doba, dželati su ovlašćenje za vršenje smrtne kazne dobijali od svog gospodara ili nekog pravnog organa. U tom razdoblju istorije, izvršavanje smrtne kazne, odnosno pogubljenje krivca bilo je poznato kao visoka pravda.

Dželati su svoju obavezu shvatali kao svoj svakodnevni posao. Najrasprostranjeniji metodi izvršenja smrtne kazne bili su vešanje, odrubljivanje glave ili davljenje žrtve konopcem. Neretko su kazne izvršavane u javnosti, na velikim trgovima, kako bi poslužile za primer okupljenom narodu.

Običaj je bio da dželati ubijaju tiho pa su ih zato zvali tihim ubicama. Poznat istorijski primer dželatstva imamo u praksi Osmanlijskog carstva gde su dželati žrtve davili gajtanom po naredbi sultana.

Dželati su najčešće nosili maske da ne bi bili identifikovani a često su imali odsečene jezike i uši, kako ne bi slušali samrtni ropac žrtve i kako ne bi pričali o svom poslu.